NEWS

NEWS

— 24.12.2019

Many happy returns



PDF

— 25.11.2019

Струја из ветра у 2018. плаћена 9,54 милиона евра

Струја из ветра у 2018. плаћена 9,54 милиона евра

Највећи део овог износа плаћају грађани преко рачуна за струју

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић петак, 22.11.2019. у 22:55

http://www.politika.rs/scc/clanak/442534/Struja-iz-vetra-u-2018-placena-9-54-miliona-evra

 

(Фото А. Васиљевић)

За десетак дана Електропривреда Србије почеће домаћинствима да наплаћује струју скупље за 3,9 одсто, што ће се видети на јануарским рачунима. Иако је први шок због изненадне одлуке да се цена струје коригује усред грејне сезоне прошао, многи се и даље питају да ли је до поскупљења стварно дошло због тога што ће  ЕПС ове године произвођачима „зелених” киловата да исплати осам, а наредне године 16 милијарди динара. Другим речима, да ли то кошава ових дана дува у леђа инвеститорима у обновљиве изворе енергије, које и грађани рачунима за електричну енергију плаћају – 0,093 динара по утрошеном киловат часу, субвенционишући тако „зелену” струју.

Србија, према званично расположивим подацима, тренутно има око 400 мегавата инсталисаних капацитета на ветар, након што је крајем септембра пуштен у рад ветропарк „Кошава”, снаге 69 мегавата. Ово је трећи и највећи ветропарк компаније „Финтел енерџи”, а вредност инвестиције је 118 милиона евра. Компанија је власник и ветропарка „Кула”, снаге 9,9 мегавата, који је уједно и први у земљи и „Ла пиколина”, од 6,6 мегавата.

Наша земља је са 370 мегавата капацитета ветра стављених на мрежу у 2018. и 2019. години водећа у региону. То значи да се приближава циљу од 500 мегавата енергије ветра, која ће бити субвенционисана током гарантованог периода од 12 година.

На српском тржишту енергије ветра присутни су белгијска компанија („Малибунар”, осам мегавата, и „Алибунар”, 42) и израелски власник за сада највеће ветроелектране у Србији „Ковачица”, снаге 104,5 мегавата. Компанија „Тесла винд” гради ветропарк „Чибук”, снаге 158 мегавата, који би требало да буде пуштен у рад до краја године. Има их још. И ЕПС гради свој ветропарк.

У томе не би било ништа спорно када новац за откуп електричне енергије од ових, али и свих других произвођача „зелене” енергије, не би обезбеђивали крајњи купци. Фид-ин тарифа (субвенција државе) за енергију ветра износи 9,2 евроценти по произведеном киловат-часу. То значи да је гарантована откупна цена једног мегават-часа од 92 евра, током периода од 12 година, двоструко виша од цене по којој ЕПС иначе набавља електричну енергију. Дакле, подстицаји за ветроелектране у прошлој години достигли су 9,54 милиона евра. Према финансијским извештајима за прошлу годину највећи су тако лане остварили укупни приход од 450,3 милиона динара (3,82 милиона евра), док је нето добит 75 милиона динара (640.000 евра).

Мр Јован Јовановић, који је због одлуке да струја поскупи поднео оставку на месту члана Савета за заштиту потрошача у ЕПС-у, каже да корекција уопште није била потребна и да није тачно да је цена струје у Србији најнижа у Европи.

Упитан, да ли је у реду да потрошачи плаћају ову високу цену „зелене” енергије, док је цена киловата струје добијена из угља и даље социјална категорија, др Слободан Ружић, бивши саветник министра енергетике, каже да поскупљење струје нема баш никакве везе са задовољством или незадовољством инвеститора у ветроелектране. Они неће добити ни пару више него што им је држава обећала када су одлучили да инвестирају и да отпочну изградњу. А Србија има користи од тих електрана и зато треба да подржава њихову изградњу, а не зато што их гради овај или онај инвеститор.

– Сваки киловат-час који произведе било која ветроелектрана у Србији, као и мини-хидроелектрана или соларна електрана, не служи за извоз него се троши у Србији и спречава емисију угљен-диоксида у атмосферу у Костолцу и Обреновцу. Свака та електрана повећава нашу енергетску сигурност и смањује проблем који ћемо имати већ за 20 или 25 година, када лигнита потпуно нестане – каже он.

На питање да ли је држава ипак могла да нађе неки други модел наплате, Ружић тврди да није. Подстицајне цене у неким земљама ЕУ уведене су 20 година пре него код нас. Трошкове производње енергије увек плаћају потрошачи, на овај или онај начин (кроз порезе, ако не кроз цену), а убедљиво је најбоље када је то везано управо за потрошњу сваког од нас.

– Социјална цена електричне енергије ЕПС-а је проблем и груба грешка свих наших влада од деведесетих година двадесетог века до данас. Због тога ЕПС и данас тавори, троши сопствену супстанцу. Против тога треба подићи глас, јер то води у катастрофу, а не против изградње нових капацитета обновљивих извора. Логика подршке изградњи електрана које производе „зелене” киловате је потпуно исправна. Обезбедити и гарантовати инвеститорима разумну цену да би изградили та постројења управо у Србији. Те цене су одређене тако да им се инвестиција врати, не за две или три године да би имали екстрапрофит, него за 12 година, а након тога су потпуно препуштени тржишту – каже он.

И ЕПС, додаје, треба да гради нове капацитете. Али не само ЕПС. Потребно је да ово јавно предузеће има и конкуренцију да не би било монополистичко и да би било натерано да направи оптимизацију свог пословања. То што се Србија обавезала да достигне 27 одсто удела енергије из обновљивих извора у укупној финалној потрошњи енергије, недвосмислено иде у корист овој земљи. И енергетски и економски и еколошки, категоричан је Ружић.

Аукције за енергију ветра

У сектору обновљиве енергије ускоро би требало да дође до кључних промена, које су већ једном одложене. Наиме, важење старе уредбе о подстицајима продужено је до краја 2019. године, а следећи корак требало би да буде прелазак са застарелог фид-ин модела премија на модел са аукцијама, што значи да ће дозволу за градњу добити инвеститор који понуди најнижу цену.



— 19.09.2019

GEOTERMALNA ENERGIJA – SRPSKI STRATEŠKI RESURS

GEOTERMALNA ENERGIJA – SRPSKI STRATEŠKI RESURS

Turska je bila svetski lider u izgradnji novih kapaciteta geotermalne energije u 2018. godini, sa 219 MW, Hrvatska je bila šesta sa 17,5 MW ali Srbija ima najviše geotermalnih izvora u Evropi u odnosu na broj stanovnika! Snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje 50 hiljada stanova kao i desetine javnih objekata. Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno. I zato je lepo primljena vest da je u Bogatiću završena izgradnja daljinskog sistema grejanja na hidrogeotermalnu energiju, kojim će se u varošici zagrevati osam objekata javne namene. Ovakvim sistemom grejanja ušteda na godišnjem nivou iznosiće između 12 i 18 miliona dinara. Turska je, na primer, 2018. izgradila nekoliko postrojenja koja proizvode električnu energiju iz geotermalne energije, čime je ukupni kapacitet povećala za 21% ili 219 MW, na 1,3 GW. Turska je četvrta na svetu po ukupnim kapacitetima za proizvodnju električne energije iz geotermalne energije, sa više od 1 GW kapaciteta izgrađenih za samo šest godina, od 2013. do 2018. godine, navodi se u izveštaju Renewables 2019 Global Status Report. Procenjuje se da je u svetu 2018. u rad pušteno 0,5 GW novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz geotermalnih izvora, čime su ukupni kapaciteti dostigli 13,3 GW.
KAKO SE GREJE IGLO?
U prirodi postoji nekoliko tipova geotermalnih izvora. Neki od njih su izvori vrlo visokih temperatura, po pravilu iznad 120°C ili 150°C , koji se mogu koristiti za proizvodnju električne energije u geotermalnim elektranama, a izvori s nižim temperaturama, od 60°C ili 80°C, pa i viši, pogodni su kao izvori tople vode pogodne za upotrebu u toplotnim sistemima gradova ili za grejanje staklenika. Zahvaljujući geološkoj građi terena, u našoj zemlji postoji 150 prirodnih izvora termalnih voda sa temperaturom većom od 15 stepeni Celzijusa. Najveću temperaturu imaju termalne vode u poznatim banjama, od 70 do skoro 100 stepeni. Geotermalna energija je takav strateški energets resurs da kada bi Srbija iskoristila geotermalni potencijal samo temperature od 20 do 90 stepeni, mogli bismo da zamenimo jednu trećinu toplotne energije koju potrošimo za grejanje. U Srbiji je otkriven potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalentne nafte, a na nivou cele Srbije troši se energija u visini od 15 miliona tona ekvivalentne nafte. Kad je reč o primeni geotermalne energije za proizvodnju električne energije, većina savremenih geotermalnih elektrana radi na principu separisanja pare što podrazumeva da se voda pumpa iz geotermalnih rezervoara ka elektrani što uzrokuje smanjenje pritiska pa se vruća voda pretvara u paru i pokreće turbine generatora. Elektrane koje rade na binarni princip koriste hladniju vodu u odnosu postrojenja s drugačijim načinom proizvodnje električne energije iz geotermalnih izvora, pa je dostupnost geotermalnih zaliha veća nego kod ostalih postupaka. Izbor principa rada elektrane zavisi od vrste geotermalnog izvora, temperature, dubine i kvaliteta vode i pare.


— 21.03.2019

GE GRADI TERMOELEKTRANU NA KOSOVU

GE GRADI TERMOELEKTRANU NA KOSOVU

General Electric je dobio posao realizacije projekta Kosovo e Re. Ovim projektom je planirano da se izgradi nova elektrana snage 500 MW, obnovi postojeća elektrana Kosovo B i ugasi energetska jedinica Kosovo A, koja se smatra najvećim izvorom zagađenja na Kosovu. Projekt, vredan oko 2 miljarde dolara, uključuje razvoj novog rudnika lignita za potrebe Kosova B i novoizgrađene elektrane i treba da zadovolji rastuće potrebe za električnom energijom, čiji je uvoz u poslednjoj deceniji iznosio preko 500 miliona evra godišnje. Ali, postojeće obaveze prema evropskoj Energetskoj zajednici da se 25% ukupne energije proizvede iz obnovljivih izvora biće teže postići sa novom elektranom. Nevladine organizacije protive se izgradnji skupe elektrane i predlažu povećanje energetske efikasnosti, razvoj obnovljive energije i obnovu Kosova B, navodeći ekološke i socijalne posledice novog projekta za stanovnike Kosova. 



— 22.03.2019

DVADESET MILIONA EVRA ZA IZMEŠTANJE NUKLEARNOG GROBLJA

Uticaj uskladištenog radioaktivnog otpada u starim hangarima, takozvanom nuklearnom groblju u zapadnom delu Instituta „Vinča“, kao i njegova potencijalna opasnost po zaposlene i grad Beograd, pitanje je koje već decenijama lebdi na marginama stručne i šire javnosti. DVADESET MILIONA EVRA ZA IZMEŠTANJE NUKLEARNOG GROBLJA

Pre svega, šta je radioaktivni otpad (RAO)? Nastajanje radioaktivnog otpada vezano je za početak istraživanja i korišćenja radioizotopa i nuklearnih tehnika. U početku primene radioizotopa u svakodnevnom životu (medicina, industrija, naučna istraživanja) samo je manji broj ljudi bio svestan problema RAO. Korišćenjem nuklearne tehnologije u energetske svrhe za proizvodnju električne energije u nuklearnim elektranama ovaj problem je postao izraženiji, pa se o obradi, privremenom stokiranju i konačnom odlaganju RAO počelo intenzivnije razmišljati i konkretno delovati. 

Prema definiciji Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), radioaktivni otpad je „materijal koji sadrži ili je kontaminiran nuklidima u koncentracijama takvima da je nivo radioaktivnosti veći od vrednosti specificiranih od strane kompetentnih tela, a da pri tome materijal nema upotrebnu vrednost.” Osim istrošenog goriva nuklearne elektrane (koje nije RAO), svakodnevno proizvode radioaktivni otpad koji se naziva tehnološki otpad, a uključuje različite delove opreme (cevi, ventili, manometri, alati…). Radioaktivni otpad nastaje takođe u naučnoistraživačkim institutima pri izvođenju eksperimenata u kojima se koriste (otvoreni ili zatvoreni ) izvori zračenja. 

Već više od 60 godina saradnike Instituta „Vinča”, ljude koji žive u blizini i građane Beograda, od čijeg centra je institut udaljen svega 14 kilometara, zaokuplja ista briga: kakve posledice bi eventualno mogle da nastanu po prestonicu i njenu okolinu u slučaju prirodnog ili veštački izazvanog akcidenta? Nakon dugogodišnjeg istraživačkog rada na problemima obrade i konačnog odlaganja radioaktivnog otpadnog materijala, na ova pitanja će odgovoriti dr Ilija Plećaš i saradnici iz Instituta „Vinča”. Koristeći rezultate svog naučnog rada, priveli su kraju studiju, knjigu u kojoj predlažu izmeštanje radioaktivnog materijala iz instituta, dajući konkretan koncept finalnog odlagališta. 

Nedavno je, u organizaciji Akademije inženjerskih nauka Srbije i Srpske podružnice Rimskog kluba održano predavanje naučnog savetnika dr Ilije Plećaša, na temu – „Radioaktivni otpad u Srbiji, kako i gde sa njim?”. Na tom skupu je bilo reči i o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana u našoj zemlji. Zapravo, reč je o odomaćenom nazivu jedne odluke, koja u tom formalnom obliku, kao dokument, više ne postoji. 

Posle katastrofe u Černobilju 26. aprila 1986 godine raspoloženje protiv nuklearnih centrala dovelo je 1989. godine do donošenja dokumenta kojim se privremeno zabranjuje izgradnja nuklearnih elektrana u SFRJ. Još 2012. predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin predlagao je ukidanje moratorijuma, navodeći da će se od 2015. preispitivati odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana u našoj zemlji. 

„Mišljenja sam da je ukidanje moratorijuma kojim se zabranjuje izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji prva mera koju bi naša vlada trebala da učini bez obzira na kasniju odluku hoće li ili neće graditi nuklearku“, izjavio je dr. Ilija Plećaš 2014 godine. 

Zeleni Srbije su koristili svaku godišnjicu Černobiljske katastrofe da ukažu na pogubnost korišćenja nuklearne energije. Prošle godine trebalo je da prestane da važi moratorijum na nuklearne elektrane iz 1989. godine, ali je u međuvremenu donet zakon koji zabranjuje izgradnju nukelarnih elektrana. Tim propisom Srbija je zatvorila vrata proizvodnji nuklearne energije iako je moratorijum 1989 kao privremena zabrana imao veoma teške posledice na razvoj nuklearnih nauka u Srbiji. 

Poznato je da su Slovenija i Hrvatska vrlo elegantno rešile problem moratorijuma, jer su se odavno opredelile za nuklearni program. 

Sa predavanja na Građevinskom fakultetu potekao je predlog da se ponovo pokrene inicijativa za ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji. Stručnjaci tvrde da je takva odluka neophodna, jer je reč o korišćenju najčistije i najisplativije energije.

— 21.03.2019

AMERIČKA TEHNOLOGIJA ZA DOMAĆI UGALJ

U nedavnom intervjuu “Politici”, govoreći o uglju kao najvažnijem energetskom resursu Srbije, novi ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je izložio i iskustvo, koje je stekao tokom svoje nedavne posete SAD. Kao ekolog, Trivan je svestan toga da je srpski ugalj najprljaviji energent ali je obećao da će se njegovo Ministarstvo usmeriti na nove tehnologije: “U ovom trenutku jedna od najzanimljivijih (novih tehnologija) za nas, što ne znači da će biti jedina i najbolja, jeste takozvana TRIG tehnologija. To je proces kojim se iz uglja proizvodi gas. Veoma smo zainteresovani za tako nešto, jer imamo mnogo uglja, ali je potrebno da pronađemo način da nam on ne prlja životnu sredinu. Podsećam da je gas energent koji višestruko manje zagađuje životnu sredinu.“ 

AMERIČKA TEHNOLOGIJA ZA DOMAĆI UGALJ

Zanimljivo je da je o toj novoj tehnologiji govorio 2015-te godine ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, nakon svoje posete Saudijskoj Arabiji: “Srbija će, zahvaljujući modernim tehnologijama prikupljanja i skladištenja ugljenika, moći bez štetnog uticaja na životnu sredinu da iskoristi sopstvene rezerve uglja. Upotrebom tih tehnologija biće omogućen nastavak korišćenja uglja uz poštovanje najviših ekoloških standarda i bez ugrožavanja životne sredine“, rekao je tada Antić i dodao da je „te tehnologije ... moguće primeniti na projektima termoelektrana u Štavlju, Kovinu, kao i Ćirikovcu“. 

Iz liste pobrojanih termoelektrana izvesno je da se nova tehnologija neće primeniti u skoroj budućnosti ali to ne znači da je ne treba upoznavati. TRIG (transport integrated gasification) tehnologiju, o kojoj govori ministar Trivan i na koju misli ministar Antić, razvila je, na podsticaj američkog Ministarstva energetike, jedna američka kompanija da bi se iskoristile ogromne rezerve lignita u saveznoj državi Misisipi ali i da bi se diversifikovali energenti, koje koristi džinovski energetski kompleks u Vilsonvilu, u susednoj Alabami. Kompanija, koja je vlasnik patenta, reklamira ovu tehnologiju kao superioran metod gasifikacije uglja sa neznatnim uticajem na životnu okolinu. U procesu gasifikacije, izdvajaju se sumpordioksid, oksidi azota, ugljendioksid i živa. Zahvaljujući tome, emisija ugljendioksida nastalog tokom sagorevanja gasa, dobijenog iz uglja TRIG tehnologijom, približno je ravna emisiji ovog zagađivača prilikom sagorevanja prirodnog gasa. 

Izvanredno, nema šta. Istina, u toku procesa gasifikacije uglja izdvajaju se velike količine ugljendioksida, koje se moraju negde odvesti i utrošiti a da to ne izazove novu emisiju CO2 u životnu okolinu. 

Gasifikacija uglja je stara tehnologija s dugom istorijom razvoja. Prvi put proces gasifikacije se javlja sredinom 1800. godine kada se teži proizvodnji "gradskog gasa" iz uglja u cilju grejanja i rasvete ulica. Američka vlada je 1970. godine zbog energetske krize bila primorana da finansira razvoj postrojenja za gasifikaciju. Iz tog perioda datira prvi kombinovani ciklus sa integrisanom gasifikacijom na električni pogon (IGCC). I danas se velika pažnja posvećuje postrojenjima za gasifikaciju a nekoliko IGCC elektrana u punom su pogonu širom sveta, što nije slučaj sa TRIG tehnologijom, koja je tek u razvoju.

— 20.03.2019

PRVA SRPSKA TERMOCENTRALA

Druga polovina 19. veka period je velikog zamaha mlade srpske države, još uvek kneževine, no nakon konačnog povlačenja Turaka iz Beograda 1867. i potpunog sticanja nezavisnosti 1878, državni i nacionalni preporod i napredak bili su u punom zamahu, sputavani, istina, više nego očiglednom konzervativnošću sredine i negativnim stavom spram ma kakvih promena. Država je, sa svoje strane, podsticala industrijalizaciju i modernizaciju društva i postepeno svrstavanje Srbije u red razvijenih evropskih zemalja. 
Već krajem 19. veka, Beograd ulazi u krupne infrastrukturne poduhvate, koje će okončati tek u međuratnom periodu. Izgradnja savremenog vodovoda započinje 1892, a gradske kanalizacije 1905. Još osamdesetih godina 19. veka javlja se i problem osvetljenja Beograda na moderniji način, no žučne rasprave na ovu temu odložile su konačnu odluku i početak radova za narednu deceniju. 
PRVA SRPSKA TERMOCENTRALA 

U potpunosti su poznati podaci i dešavanja u vezi sa izgradnjom prve javne električne centrale u Srba, koju su, naravno, obeležile polemike i kontroverze. Naime, dve struje unutar nauke, ali i unutar opštinske vlasti, zauzimale su dijametralno suprotne pozicije: jedni su bili za gasno, drugi za električno osvetljenje. Grupa, koju je predvodio prof. Đorđe Stanojević, predavač hemije i fizike na Vojnoj akademiji, zalagala se za električno osvetljenje. Prof. Stanojević je bio čvrstog uverenja da električna energija, iako nova i nedovoljno poznatih karakteristika, predstavlja energiju budućnosti, kao i da je ulaganje u nju dugoročno gledano ekonomski daleko isplativije. Posle raspisanog tendera i okončane rasprave, opština je zaključila sa Periklesom Ciklosom iz Milana ugovor o osvetljenju Beograda elektricitetom i o građenju i eksploataciji tramvaja a za izvršenje ugovora osnovano je Srpsko-francusko građevinsko društvo.
PRVA SRPSKA TERMOCENTRALA
Beogradskla opština dala je ovom društvu povlasticu za proizvodnju i uvođenje električne struje u varoš za javne i privatne potrebe, kao koncesiju na 41 godinu. Nadzor nad izgradnjom vodila je komisija, na čijem je čelu bio prof. Đorđe Stanojević. Zemljište kraj Dunava društvo je dobilo besplatno sa obavezom da izgradi sve neophodne objekte, u kojima je trebalo smestiti kotlove, dinamo-mašine i druge savremene električne sprave. Utvrđen je maksimalni napon u provodnicima 2.500 V. Obaveza društva je bila da izgradi mrežu za osvetljenje oko 62 kilometra ulica. Oprema je nabavljena od Edisonove električne kompanije, tada najpoznatije u svetu, koja je već osvetlila Njujork, Čikago, Detroit, London, Madrid, Pariz, Rim, Milano... Tako se Beograd uskoro našao u najprobranijem društvu svetskih metropola. Stara centrala puštena je u rad 23 septembra 1983. godine. 
PRVA SRPSKA TERMOCENTRALA U centrali su ugrađena tri parna kotla Babkok-Vilkoks, ukupne zagrevne površine 330 m2 i tri parne turbine Vejer-Ričmond sa ukupno 600 KS, koje su preko kaišnika pokretale devet dinamo-mašina za proizvodnju električne energije. Postoje podaci da je za proizvodnju 1 kWh trošeno između 2,2 i 2,8 kg uglja, koji se dovozio najpre iz Šleske a kasnije iz Senjskih rudnika. Kada su Karađorđevići smenili Obrenoviće na prestolu Srbije, koncesija za snabdevanje grada električnom energijom prenosi se na Belgijsko anonimno društvo, za koje posao vodi beogradsko Društvo tramvaja i osvetljenja. Prema nekim podacima, 1910. godine je proizvedeno 3,650.000 kWh. 
U toku Prvog svetskog rata centrala biva ozbiljno oštećena u bombardovanju Beograda decembra 1915, s obzirom na to da se zbog lokacije nalazila na mestu direktnog udara neprijateljske vojske. Odmah po oslobođenju obnovljena je i građevinski i opremom – delom iz reparacija, delom iz nabavki nove opreme. Pošto je Beogradska opština dobila spor sa belgijskim koncesionarom i preuzela centralu u svoje ruke, ugrađeno je do 1928. godine 9 kotlova Babkok-Vilkoks i Štajnmiler raznih veličina – od 260 do 390 m2 pojedinačne zagrevne površine, i četiri parne turbine sa generatorima Braun Boveri, snage 1000, 1350, 2200 i najveća 5100 kW, ukupno 9.650 kW nove proizvodne snage. 
Stara centrala je odigrala u svom radnom veku veliku ulogu u osvetljavanju grada ali i u uvođenju i širenju tramvajske mreže – posle prve elektrifikovane tramvajske pruge Terazije – Topčider, puštene u rad 1894. godine, do 1914. pušteno je još osam linija, ukupne dužine 20,1 kilometara, po kojima je vozilo 26 tramvaja i 12 prikolica a 1933. preko 65 km pruga, 80 tramvaja i 40 prikolica. Konačno, 14. maja 1933. godine, posle 40 godina rada, Stara centrala je prestala sa radom, ustupajući mesto novoj staroj centrali „Snaga i svetlost“. Ali, oprema nije odmah bačena u staro gvožđe. Zbog teškoća u izgradnji termoelektrane u Kostolcu, doneta je odluka da se kotlovi, turbine i generatori presele u Kostolac, gde je napravljena centrala „Mali Kostolac“. Sredinom šezdesetih i ova centrala se gasi a 1968. demontira njena oprema, koja konačno završava u starom gvožđu. 
Izvori: Erić Dobrivoje „Prva javna električna centrala u Beogradu“ Roslavcev Sanja „Stara termocentrala na Dorćolu u Beogradu: prva u Srbiji“

— 12.03.2019

CRNO SE PIŠE KORIŠĆENJU BIOMASE - EU NA SUDU

Grupa tužilaca iz Estonije, Francuske, Irske, Rumunije, Slovačke, Švedske i SAD podnela je početkom marta tužbu protiv Evropske unije kako bi osporili uključivanje šumske biomase u direktivu o obnovljivim izvorima energije. Ako prođu sa svojom tužbom, to bi moglo lišiti EU izvora energije koji trenutno čini blizu 60% obnovljivih izvora energije u EU, više nego solarne i vetroelektrane zajedno. Slučaj je, u obliku posebne procesne procedure, podnesen sudu EU u Luksemburgu od strane grupe pojedinaca i nevladinih organizacija (NVO). Grupa tvrdi da institucije EU nisu uzele u obzir naučne dokaze koji pokazuju da sagorevanje šumske biomase za energetske svrhe pogoršava klimatske promene izazivajući krčenje šuma izvan Evrope. 
"Tretiranje biomase kao ugljenično neutralnog goriva u suprotnosti je sa naučnim otkrićima" koja pokazuju da se pri spaljivanju drveta za dobijanje energije prosečno emituje 1,5 puta više CO2 nego pri spaljivanju uglja i 3 puta više u odnosu na prirodni gas, ističu tužitelji. Prošle godine, EU je usvojila ažuriranu verziju svoje direktive o obnovljivim izvorima energije, obavezujući zemlje Unije da do 2030. godine dobijaju najmanje 32% svoje energije iz obnovljivih izvora. Taj cilj se smatra centralnim elementom namere EU da smanji emisiju ugljenika za 40% do istog datuma. Međutim, tužioci tvrde da je uključivanje šumske biomase kao izvora obnovljive energije u suprotnosti sa članom 191 (1) Ugovora o EU, koji predviđa da politika zaštite životne sredine Unije doprinosi: “očuvanju, zaštiti i poboljšanju kvaliteta životne sredine… posebno u borbi protiv klimatskih promena “. 
Prema njima, direktiva pogoršava klimatske promene povećavajući seču šuma u SAD kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za drvnim peletima u EU. Kao rezultat seče, proizvodnje drvenih peleta i proizvodnje energije iz biomase tužitelji tvrde u podnesku sudu da su doživeli pogoršanje svog zdravstvenog stanja, zatim su imali štetu u obezbeđenju sredstava za život, narušeni su im zajednica i kulturne tradicije. Međutim, jedan zvaničnik EU je rekao da nova politika Evropske unije o biomasi ima dovoljno ugrađenih zaštitnih mehanizama kako bi se osiguralo da ne dovodi do dodatnih emisija ugljenika. Evropska komisija procenjuje da biomasa trenutno predstavlja skoro 60% potrošnje obnovljive energije u EU. Potrošnja bioenergije u Evropi porasla je za više od 69% u periodu od 2005. do 2016. godine, a očekuje se da će ona nastaviti da raste u narednim decenijama. 
Ako tužitelji uspeju u svojoj nameri da na sudu otvore ovaj slučaj, šumska biomasa se više neće računati u ciljeve EU za obnovljive izvore energije do 2030. godine, ostavljajući da vetar i solarna energija obave sav posao. Ali, kao efekat ovakvog zaokreta moglo bi da dovede do zahteva da se unutar Evrope redukuju postavljeni ciljevi, mada tužitelji kažu da to nije njihov cilj. 
Izvor: Euroactiv


— 14.03.2019

IZ KOJIH ĆE SE BLOKOVA GREJATI BEOGRAD

Uredbom kojom se utvrđuje Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period 2017. do 2023. godine, Vlada Srbije je krajem 2017. godine definisala strategiju razvoja energetike do 2025. godine tako što je, između ostalog, planirano gašenje osam termoblokova u termoelektranama na ugalj, koji ne ispunjavaju ekološke uslove iz evropske Direktive o velikim ložištima. Uredbom se konstatuje da blokovi A1 i A2 u TE „Nikola Tesla“ dolaze do kraja eksploatacionog veka u toku realizacije Programa ali da preliminarne analize pokazuju da je najekonomičnije rešenje rekonstrukcija ovih blokova uz primenu mera za zaštitu životne sredine. Za takav zahvat procenjena ulaganja su oko 230 miliona evra. Konačno rešenje za status ovih blokova će se znati nakon izrade detaljnije investiciono-tehničke dokumentacije, koja je u toku. 

IZ KOJIH ĆE SE BLOKOVA GREJATI BEOGRAD 

U nastavku, Uredba obrađuje potencijalnu realizaciju projekta izgradnja toplodalekovoda Beograd – Obrenovac, odnosno, korišćenje 600 MW toplote iz TENT-a A - na račun smanjenja raspoložive snage za proizvodnju električne energije od 150 MW i navodi sledeće povoljnosti tog rešenja: povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača, smanjenje emisije zagađujućih komponenata iz toplana, povećanje korišćenja energije iz kogenerativnih sistema, niža cena grejanja, povećana mogućnost zatvaranja malih lokalnih kotlarnica. (Ruku na srce, neke od ovih povoljnosti i pored najbolje volje ne mogu se povezati za ovim projektom.) U Uredbi su kao indikatori za praćenje realizacije aktivnosti navedeni smanjenje potrošnje uvoznog energenta (prirodnog gasa) u toplanama i predata količina toplote u toplodalekovod iz TENT-a, blokova A3-A6, a za dalju potencijalnu realizaciju projekta da je neophodno donošenje potrebnih poslovnih odluka svih učesnika na projektu. 

Verovatno su u bliskoj vezi prethodna rečenica i vest da bi „decenijski san o daljinskom grejanju na toplu vodu iz obrenovačkog TENT-a, zahvaljujući sporazumu koji je nedavno potpisan u Budimpešti između Beogradskih elektrana i kineske kompanije Power construction corporation of China, konačno mogao da se ostvari”. 

Prvi koraci ka ostvarenju ideje o gradnji toplodalekovoda potiču iz Idejnog projekta toplifikacije Beograda, koji je 1981. godine uradio Energoprojekt, a realizovani su izgradnjom mosta preko Save i toplodalekovoda na deonici na Novom Beogradu. Međutim, na osnovu fizibiliti studije, urađene u Cesmekonu, koji je našao da projekt neisplativ, cevi su povađene, a kanali zatrpani. 

Inovacioni centar Mašinskog fakulteta izradio je 2015. godinu Studiju opravdanosti snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz TENT-a A, kojom je pokazao da je projekat ipak – isplativ. Istina, ovaj obrađivač je pošteno napisao da bi za potrebe sistema daljinskog grejanja Beograda i Obrenovca bili obuhvaćeni svi blokovi A1 – A6 ali da u trenutku završetka ove studije EPS nije naručiocu i izrađivačima studije dostavio poslovnu odluku o raspoloživom radnom veku ni jednog od proizvodnih blokova u TENT A. 

Godinu dana kasnije, u Strategiji razvoja JKP „Beogradske elektrane“ za period 2015-2025, obrađivači Deloitte i italijanski Iren predviđaju da se toplodalekovod od TENT-a A do TO Novi Beograd izgradi u skladu sa regulativom EU i da podrazumeva korišćenje toplote iz blokova A1 i A2, a u sledećoj fazi blokova A3-A6. 

Ovaj kratki pregled aktivnosti i odluka pokazuje da se u toku dve poslednje godine menjala ideja o blokovima u TENT-u, koje ima tehnoekonomskog opravdanja koristiti, što na neki način ugrožava polazišta Studije opravdanosti iz 2015. godine jer cena rekonstrukcije blokova A1 i A2, kako je predviđena u Uredbi o sprovođenju Programa (230 miliona evra) pošto nije podeljena kao trošak na elektroprivredu i toplodalekovod nije ni obuhvaćena u Studiji opravdanosti, što je svakako neophodno u računskim analizama efekata izgradnje toplodalekovoda. 

Verovatno će se, pre potpisivanja obavezujućeg ugovora sa kineskom firmom, najpre znati odluka EPS-a u pogledu sudbine blokova A1 i A2 a zatim tačno raspodeliti troškovi rekonstrukcije blokova, ako se uopšte budu koristili za grejanje Beograda i doneti odluka iz kojih će se blokova uzimati toplotna energija za grejanje Beograda. Bilo bi neophodno da se na osnovu tih odluka i proračunskih cena zahvata dopune ekonomske analize u Studiji opravdanosti ali i da se te analize učine dostupnim bar stručnoj javnosti jer će sigurno biti od značaja za potvrđivanje opravdanosti realizacije projekta, pogotovu ako se ima u vidu nesrećna hipoteka ovog projekta u obliku polaganja i rušenja izgrađenog toplodalekovoda.


— 14.03.2019

TE ŠTAVALJ - KINEZI ILI ČESI?

Kineska kompanija Pauerčajna SEDC veoma je zainteresovana za izgradnju termoelektrane Štavalj, koju bi gradili po konceptu najsavremenijih termoelektrana čiste tehnologije na ugalj, rekao je nedavno potpredsednik ove kompanije Džong Sjaoping. "Imamo iskustva u realizaciji ovakvih projekata širom sveta i nadamo se kooperaciji dve države na realizaciji projekta izgradnje termoelektrane Štavalj u Srbiji, a možemo da razgovaramo o različitim modelima finansiranja", naglasio je Džong Sjaoping. On je naveo da Pauerčajna primjenjuje najsavremenija tehnička rešenja u zaštiti životne sredine od štetnih uticaja rada termoelektrane i ispunjava visoke standarde koje je postavila Kina, „koji su jednaki ili stroži od standarda EU i mi ih ispunjavamo", istakao je Kinez. 
Iz Ministarstva za energetiku i EPS-a više puta je najavljivano da će se u Štavlju kod Sjenice, gde je uglja u izobilju, graditi moderna termoeletrana snage 350 megavata, te da su za izgradnju, koja će koštati između 600 i 700 miliona evra zainteresovani investitori iz Češke, Kine, Rusije i Turske. Najveće intersovanje za gradnju termoelektrane su pokazale firme iz Češke, posebno "Alta" iz Brna, kojoj ambasada ove zemlje u Srbiji godinama "priprema teren" tako što donacijama pomaže izgradnju vodovoda, trafostanica i druge infrastrukture u Štavlju, odnosno u drugim delovima opštine Sjenica. 
TE <i>ŠTAVALJ</i> - KINEZI ILI ČESI? 
Realizacija ovog strateškog projekta je ipak pod znakom pitanja jer, pre nego što donese konačnu odluku, odredi investitora i na Pešter pošalje građevinare, Vlada Srbije će morati da dobije i zeleno svetlo ekologa: kako domaćih, tako i onih iz Evropske unije, koja je jasno propisala gde se i pod kojim uslovima mogu graditi termoelektrane. Pa ako procenjena dobit od ovakve investicije bude manja od štete koju bi mogla imati životna sredina, projekat mora da se modifikuje ili čak napusti. U Sjenici smatraju da bi termoelektrana, upošljavanjem više od 1.000 ljudi i ogromnim prihodima od isporuke struje, preporodila ovaj kraj ali termoelektrana je veliki zagađivač i možda bi se zbog njene izgradnje moralo zaboraviti na sjenički sir, jogurt i pršutu. 


— 14.03.2019

RADNA GRUPA ZA STRATEŠKE ENERGETSKE PROJEKTE


Odlukom Vlade Srbije osnovana je Radna grupa za strateške energetske projekte. Odluka je doneta u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. Zadaci Radne grupe su da određuje šemu za donošenje odluke o izgradnji objekta, da razmatra zahteve promotera projekta i vrednuje projekte u skladu sa kategorijom strateških energetskih projekata. Takođe, neke od dužnosti Radne grupe biće da predlaže liste kandidata za strateške energetske projekte kao i izradu nacrta zakona kojim će se urediti pitanja u vezi sa projektima. Radna grupa će pratiti i realizaciju strateških energetskih projekata, pripremati godišnji izveštaj za svaki od projekata iz oblasti električne energije i prirodnog gasa i dostavljaće ga Sekretarijatu Energetske zajednice u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice. 
RADNA GRUPA ZA STRATEŠKE ENERGETSKE PROJEKTE 
Radna grupa će sarađivati sa koordinatorom projekta od interesa za Energetsku zajednicu kojeg imenuje stalna grupa na visokom nivou (PECI koordinatorom), kao i sa drugim zainteresovanim stranama za realizaciju projekata. Radna grupa će pratiti i aktivnosti nadležnih organa u vezi sa odlukom o izgradnji objekta u cilju ispunjenja roka. Za rukovodioca radne grupe imenovan je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, a za zamenika Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike. 
Članovi tela su: Branimir Stojanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede; Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Jovanka Atanacković, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine; prof. dr Miloš Banjac, vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike; Milica Đurđević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija; i Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS). 
U radnoj grupi su i Milorad Grčić, vršilac dužnosti direktora JP Elektroprivreda Srbije (EPS), Beograd; Jelena Matejić, direktor Akcionarskog društva Elektromreža Srbije (EMS); Dušan Bajatović, generalni direktor JP Srbijagas; Stevan Dukić, direktor Transportgas Srbija; Tomislav Basta, direktor JP Transnafta; Aleksej Muratov, generalni direktor YugoRosGaz; i Miroljub Antić, vršilac dužnosti direktora YugoRosGaz-transport.


— 05.01.2019

TIPOLOGIJA I GREJANJE ŠKOLA U SRBIJI

TIPOLOGIJA I GREJANJE ŠKOLA U SRBIJI

Na Petom međunarodnom sajmu o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti RENEXPO Zapadni Balkan, održanom krajem aprila u Beogradu, predstavljena je „Nacionalna tipologija škola”. Zahvaljujući Studiji, škole u Srbiji će mnogo lakše sprovoditi sanaciju grejanja i to uz poštovanje standarda energetske efikasnosti, što će im omogućiti smanjenje potrošnje energije, povećanje komfora i doprineti smanjenju zagađenja. U studiji „Nacionalna tipologija škola”, koju je sproveo tim stručnjaka Univerziteta u Beogradu, na osnovu analize prikupljenih obimnih tehničkih podataka sagledano je postojeće stanje objekata škola različitih veličina i datuma gradnje u Srbiji. Na osnovu tih podataka, koji su poslužili za klasifikaciju i tipologiju školskih objekata, svaka škola pojedinačno, lakše i preciznije može doneti odluku o adekvatnim građevinskim merama u prilagođavanju i zameni sistema grejanja, a time i proceniti sredstva neophodna za sanaciju. 

Studija je sprovedena u okviru projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Prikupljanjem podataka obuhvaćeno je 1.900 škola, a ustanovljeno je da čak i one koje su obnavljane, a to je najčešće bila zamena prozora, nisu sanirane na adekvatan način i zbog toga će u nekom budućem vremenu ti radovi morati da se ponove. 

TIPOLOGIJA I GREJANJE ŠKOLA U SRBIJI 

Školama koje su učestvovale u izradi nacionalne tipologije, prilikom predstavljanja studije na Petom međunarodnom sajmu o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti RENEXPO Zapadni Balkan u Beogradu, dodeljeni su energetski pasoši kao izraz zahvalnosti za pomoć i podršku u istraživanju.


— 27.12.2018

Druženje u Skadarliji 26.12.2018.