VESTI

VESTI

— 18.11.2017

CENA GREJANJA I GRADSKI BUDŽET

Gradski menadžer Goran Vesić je svojevremeno izjavio da su javna preduzeća Beograda uplatila dobit u gradski budžet u iznosu od 4,4 milijarde dinara i da je to praksa poslednje dve godine i ukazao da gotovo sva gradska preduzeća posluju pozitivno. Udeo JKP “Beogradske elektrane” u ovom doprinosu gradskom budžetu je impozantan – više nego trećina ukupne sume! Kako je takva dobit ostvarena? Da pored nesumnjivo dobre organizacije rada i brige o svakom utrošenom dinaru postoji još jedan razlog, pokazao je pedantni čitalac našeg portala, koji je izračunao kako je u sezoni grejanja 2015/2016 ostvarena tolika ušteda i zaključio – taj novac su zapravo gradu uplatili njegovi – stanovnici! CENA GREJANJA I GRADSKI BUDŽET

Evo te računice. U sezoni grejanja 2015-2016 prosečna cena grejanja po 1 m2 iznosila je 119,36 dinara mesečno, za 12 meseci 1.432,28 dinara, pa je korisnik stana od 60 m2 platio Infostanu za godinu dana 85.936,80 dinara. Prevedeno na količinu toplotne energije, sa prosečnom cenom grejanja prema količini toplote od 7,36 din/kwh, to znači da je potrošač platio (ili – kupio, kako neki vole da kažu) 11.684 kWh toplotne energije. U celoj grejnoj sezoni, međutim, Beogradske elektrane su isporučile 96,0166 kwh/m2 pa je potrošač u prosečnom stanu “podmiren” sa 5.761 kWh. Razlika između kupljene i isporučene toplotne energije iznosi oko 5.923 kWh ili razlika u dinarima oko 43.593 dinara. Uredne platiše imaju kod Infostana popust od 7% pa je ova razlika za toliko manja – oko 40.540 dinara.

Konačno, za 300.000 stanova, koliko približno greju Beogradske elektrane a naplaćuje Infostan, “ušteda” je 12,16 milijardi dinara!

Eto, tako je ostvarena dobit, kaže ovaj čitalac, i iz te sume javno preduzeće je uplatilo dobit u gradsku kasu, kaže on. Ali, pre toga, tu sumu su građani uplatili Infostanu. Nažalost, naš čitalac ovu računicu direktno koristi za napad na program gašenja individualnih kotlarnica, koji, po njemu, služi upravo za prikriveno prelivanje para iz džepova građana u gradski budžet, zanemarujući evidentne i neprocenjive koristi od razvoja daljinskog sistema grejanja.

— 19.11.2017

OŽIVELA INICIJATIVA DA TENT GREJE BEOGRAD

Inicijativom Beogradskih elektrana početa je izrada plana detaljne regulacije magistralnog toplovoda od termoelektrane "Nikola Tesla A" do toplane na N. Beogradu. Time je posle više od 15 godina ponovo oživljen ovaj strateški projekat, piše Beobuild.

Nakon pozitivne studije izvodljivosti izrađen je plan detaljne regulacije koji se trenutno nalazi na javnom uvidu u zgradama Gradske uprave Beograda, Gradske opštine Obrenovac i Gradske opštine Surčin.

Ovaj magistralni toplovod dugačak je 28 kilometara, a njegov cilj je formiranje reverzibilnog sistema beogradskih toplana tj. spregnute proizvodnje električne i toplotne energije.

OŽIVELA INICIJATIVA DA TENT GREJE BEOGRAD Jedna od osnovnih prednosti beogradskog sistema za proizvodnju toplotne energije jeste blizina Kolubarskog basena i energetskih postrojenja TE Nikola Tesla A. Ovaj resurs stoji neiskorišcen decenijama, a nakon najnovijih rekonstrukcija kondenzacionih blokova A3-A6, uz mogućnost istovremene proizvodnje električne i toplotne energije, kapaciteti TE Nikola Tesla A obnovljeni su i dodatno prošireni.

Toplotna energija iz elektrane mogla bi da pokriva veliki deo (oko 2/3) trenutnih potreba za baznom toplotnom energijom u Beogradu. Zagrejana voda iz termoblokova toplovodom bi se prenosila do TO Novi Beograd, gde bi se na bazi gasa dogrevala za vršne potrebe sistema. Uvezivanje dva energetska objekta stvara neverovatno velike uštede, a energija koja je potrebna za vršni nivo predstavlja samo 15 odsto ukupne.

Izgradnja toplovoda podrazumeva postavljanje magistralnog cevovoda od izmenjivačke toplotne stanice kod TE Nikola Tesla A do TO Novi Beograd. Dužina vangradskog toplovoda iznosi 28 kilometara sa unutrašnjim prečnikom preizolovanih čeličnih cevi od 1 metar. Uz manju rekonstrukciju mosta Surčin-Obrenovac, cevovod će njime preći reku Savu, nakon čega će biti položen ispod zemlje u rovove ispunjene peskom ili u izgrađene betonske kasete. Na trasi se nalazi više kanalskih prelaza i ukrštanja sa infrstrukturom, a najznačajniji je prolaz kroz trup železničke i autoputske obilaznice kod Ostružnice.

Dalje trasa ide do naselja Ivana Ribara, gde prateći nasip prolazi kroz blokove 45, 44, 70 i 70a do novobeogradske toplane. Paralelno sa cevovodom biće postavljen telekomunikacioni kabl za opremu koja će meriti, regulisati i upravljati sistemom - uz četiri pumpne stanice na Novom Beogradu, Ostružnici, Boljevcu i Obrenovcu. Trasu toplovoda pratiće i servsna saobraćajnica sa maksimalnom širinom od 10 metara.

Vrednost ovog projekta još uvek nije potpuno sračunata, ali su neke inicijalne analize govorile da bi gradnja toplovoda koštala oko 200 miliona evra. Ako imamo u vidu da Beograd tokom grejne sezone za uvoz gasa potroši preko 100 miliona evra, jasno je da će se i pored visoke cene projekat jako brzo isplatiti.

U kasnijim fazama na toplovod bi bile povezane Čukarica i centralni delovi Beograda, a pored gradskih toplana veliki interes za jeftinom toplotnom energijom postoji i u poljoprivredi. Na taj način, grejanje u Beogradu moglo bi da smanji zavisnost od uvoznih energenata, preorjentiše se na dostupne resurse i obezbedi znatno povoljniju uslugu korisnicima centralnog sistema.                                     

— 20.11.2017

BEOGRAD ULAŽE U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE

U Beogradu je potpisan Aneks sporazuma o realizaciji projekta, koji predviđa izgradnju kombinovane toplane – elektrane (KTE) u Padinskoj skeli koja za gorivo koristi biomasu, energetsku rehabilitaciju škole „Olga Petrov” i bolnice „Dr Laza Lazarević”, kao i izgradnju toplovoda. Značaj ovog projekta je u tome, što će se materijal, koji se do sada bacao, koristiti za proizvodnju električne i toplotne energije. BEOGRAD ULAŽE U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE Jedna od osnovnih prednosti beogradskog sistema za proizvodnju toplotne energije jeste blizina Kolubarskog basena i energetskih postrojenja TE Nikola Tesla A. Ovaj resurs stoji neiskorišcen decenijama, a nakon najnovijih rekonstrukcija kondenzacionih blokova A3-A6, uz mogućnost istovremene proizvodnje električne i toplotne energije, kapaciteti TE Nikola Tesla A obnovljeni su i dodatno prošireni.

Prilikom potpisivanja Aneksa, ocenjeno je da je to dobar primer proizvodnje zelene energije i očuvanja životne sredine. Javni obejkti koji će koristiti tu energiju, škola „Olga Petrov” i bolnica „Dr Laza Lazarević” na taj način će povećati energetsku efikasnost, smanjiće svoje račune i racionalizovati utrošak električne energije. Vlada Švajcarske donirala je gotovo deset miliona evra za ovaj projekat, a Grad Beograd će izgradnjom toplovoda od postrojenja do bolnice i škole uložiti milion i po evra. To je, takođe, primer kako lokalna samouprava ulaže u obnovljive izvore energije, i kako se potrošnja energije u javnim objektima može racionalizovati.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je u ime Grada potpisao dokument, podsetio je da se osim ovog projekta radi i na projektu deponije u Vinči, te da će biti izgrađeno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije iz smeća.

– U narednih nekoliko meseci očekujemo izbor firme koja će zajedno sa gradom raditi na tom postrojenju, a vrednost projekta je 300 miliona evra – rekao je Mali. Prema njegovim rečima, prošle godine je zatvoreno sedam kotlarnica na teritoriji Beograda, a do 2022. godine taj posao mora biti potpuno završen. Osim toga, u narednih nekoliko meseci Grad Beograd će biti prva lokalna samouprava koja će osnovati fond za povećanje energetske efikasnosti.

– To je veliki projekat koji podrazumeva i ulaganje Vlade Republike Srbije, velikog broja investitora i Grada Beograda. Krenućemo u sistematsku zamenu fasada, stolarije, kao i u uvođenje koncepta pametnih zgrada, gde će se digitalno meriti korišćenje vode i električne i toplotne energije, a sve radi povećanja energetske efikasnosti, štednje energije i očuvanja životne sredine – naglasio je Mali i zahvalio Vladi Republike Srbije i švajcarskoj ambasadi u Srbiji što su omogućili realizaciju ovog projekta.                                     

— 20.11.2017

NIŠTA OD FONDA ZA EE U 2017?

Krajem decembra 2016. u Beogradu je osnovan Fond za energetsku efikasnost. Kako je najavio gradonačelnik Siniša Mali, fond će predstavljati bazu i osnovu da se započne masovniji projekat povećanja energetske efikasnosti, kako u javnim tako i u privatnim zgradama. “Krajnji cilj je da našoj deci ostavimo zeleniji, energetski pametniji i lepši grad, a to će i čitavu Srbiju pokrenuti napred i biti ideja vodilja za ostale lokalne samouprave”, rekao je jednom prilikom Mali.

Grad se opredelio za rivolving koncept energetskog fonda, što znači da bi se korišćena sredstva vraćala na račun fonda. Komisija, koja je predviđena rešenjem o osnivanju fonda, biraće za realizaciju projekte rekonstrukcije javnih i privatnih objekata, koje su korisnici prijavili posle raspisivanja javnog poziva za prikupljanje projekata - ponuda. Grad bi takođe, preko Sekretarijata za energetiku i konsultantske ekspertske grupe pratio realizaciju projekata i trošenje dodeljenih sredstava. Predviđeno je takođe da se efekti energetskih ušteda, ostvarenih finansiranom rekonstrukcijom, beleže i prate u dužem vremenskom periodu. Pošto je reč o kreditnim sredstvima iz gradskog fonda, ne očekuje se da će period vraćanja biti kraći od 10 godina i to bez ikakve kamate i valutne klauzule!

NIŠTA OD FONDA ZA EE U 2017?

Krajem marta ove godine Gradonačelnik je doneo Program korišćenja sredstava fonda za energetsku efikasnost za 2017. godinu. Program sadrži opis aktivnosti, koje će se finansirati sredstvima fonda i to vrlo detaljno. Finansiraće se izrada tehničke dokumentacije za izvođenje radova i izvođenje radova na poboljšanju građevinskih karakteristika zgrada sa stanovišta potrošnje toplotne energije, zatim popravka ili zamena energetskih uređaja i postrojenja i izrada energetske tipologije zgrada u Beogradu a nisu zaboravljeni ni stručni nadzor i savetodavne usluge, ukupno 124 miliona dinara samo u 2017. godini. Ipak, s obzirom na to da niti je imenovana komisija za sprovođenje programa a nije raspisan ni javni poziv, ovako ambiciozan program moraće najvećim delom da se pomeri za sledeću godinu.

Ipak, moguće je da se na jednoj ili dve javne zgrade aktivnosti bar započnu ove godine izvođenjem radova kao što su: “poboljšanje termičkog omotača zgrada javne namene putem poboljšanja, odnosno zamene spoljnih prozora i vrata i postavljanjem ili poboljšanjem postojeće termičke izolacije zidova, krova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova i podova na tlu, kao i ostalih zidova prema negrejanom prostoru”. Za ovu namenu predviđeno je 6 miliona dinara, uključujući i izradu dokumentacije.

Ceo tekst možete pogledati na linku: Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za energetsku efikasnost grada Beograda za 2017. godinu.                                     

— 25.9.2017

„Solarna kuća“ srpskih studenata i na izložbi „Ekspo 2020“

„Solarna kuća“ srpskih studenata i na izložbi „Ekspo 2020“

 

    (Preuzeto sa sajta RTS - 21.09.2017.)

 

Tim srpskih studenata i njihovih mentora u okviru projekta „Tvist boks“ osmislio je i projektovao inovativno rešenje „Solarne kuće“ koje se plasiralo u finale takmičenja "Solar Dechatlon Middle East" koje će sledeće godine biti održano u Dubaiju. „Solarna kuća“ srpskih studenata biće i na izložbi „Ekspo 2020“.

Expo 2020

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović posetio je danas Arhitektonski fakultet u Beogradu gde je razgovarao sa studentima i mentorima projekta „Tvist boks“ (Twist Box).

Kako je rekao, taj projekat je odličan primer timskog rada i saradnje studenata i profesora sa različitih fakulteta Beogradskog univerziteta.

„Ovaj projekat je primer inovativnosti i poznavanja savremenih tehnologija mladih srpskih studenata. Oni su pokazali da imaju talenat da projektuju inovativna rešenja koja mogu da promene način života ljudi u budućnosti“, istakao je ministar Popović.

U projektu „Tvist boks“ učestvovalo je, istakao je ministar, više od 100 studenata i profesora sa Arhitektonskog, Elektrotehničkog, Mašinskog, Tehnološkog i Šumarskog fakulteta, kao i Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

„Želimo što više ovakvih projekata, gde imamo primer uspešnog timskog rada šest fakulteta i sto studenata. Oni su naši abasadori nauke i primenjivog znanja“, naglasio je Popović.

Kao važnu činjenicu ministar je istakao da će svi paviljoni sa takmičenja "Solar Dechatlon Middle East", kao i „Solarna kuća“ koju su projektovali studenti Beogradskog univerziteta, biti izloženi i tokom svetske izložbe „Ekspo 2020“ koja se 2020. godine održava u Dubaiju.

„Zato pozivam predstavnike privatnog sektora da podrže ovaj projekat, jer je to odlična prilika za njihovu promociju na tržištu Bliskog istoka“, naglasio je Popović.

Pozvao je kompanije u Srbiji da se povežu sa fakultetima, institutima i naučno-istraživačkim organizacijama, jer je to, prema njegovim rečima, prilika da unaprede svoje poslovanje.

„Jačanje veze između nauke i privrede je veoma važno i za te kompanije i za čitavu državu. Kroz uvođenje inovacija i novih tehnologija u poslovanje privatnog sektora, Srbija podiže svoju međunarodnu konkurentnost i time stvara uslove za novo zapošljavanje mladih u visokotehnološkim sektorima“, podvukao je Popović.



— 15.09.2017

Međunarodni kongres i izložba ODRŽIVA ARHITEKTURA – ENERGETSKA EFIKASNOST

Međunarodni kongres i izložba ODRŽIVA ARHITEKTURA – ENERGETSKA EFIKASNOST



Međunarodni kongres i izložba ODRŽIVA ARHITEKTURA – ENERGETSKA EFIKASNOST po prvi put se održavaju u Srbiji.


Predavanja 12 eminentnih arhitekata i stručnjaka, predavača iz celog sveta, autoriteta u ovoj oblasti, reprezentativna izložba njihovih radova, kao i konkurs, izložba radova i radionice za mlade arhitekte, daće odgovor na pitanje:

ZAŠTO SU ODRŽIVA ARHITEKTURA I ENERGETSKA EFIKASNOST POSTALE TAKO VAŽNE U SVETU?

Kongres se održava 7. i 8. oktobra 2017. godine u izuzetnim, multifunkcionalnim prostorima Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, Srbija.

Obuhvatiće značajne teme sa fokusom na održivi i ekološki pristup u arhitekturi i dizajnu uz korišćenje obnovljivih izvora energije. Kroz recentne projekte i studije, domaćoj javnosti će se približiti svetski savremeni tokovi u arhitekturi, nove metode i zelene tehnologije, korišćenje i primena svih vidova obnovljivih izvora energije u arhitektonskom projektovanju i gradnji, kao i odabir odgovarajućih energetski efikasnih i inteligentnih sistema, nezagađujućih i recikliranih materijala, proizvoda, aparata i opreme, pa sve do krajnje realizacije objekata i njihovog održavanja.

Značajan segment Kongresa biće posvećen bioklimatskoj i energetskoj rehabilitaciji postojećih zgrada savremenim mogućnostima upotrebe drveta kao i recikliranih materijala. Kongres je prilika da se, po prvi put u Srbiji, razmene iskustva sa najznačajnijim svetskim i domaćim predavačima i stvaraocima, kroz interakciju sa učesnicima Kongresa, arhitektima, inženjerima i stručnjacima iz različitih oblasti, urbanistima, dizajnerima, umetnicima, studentima iz Srbije, regiona i Evrope, građanskim inicijativama i kreativnom zajednicom kao pokretačima zelene ekonomije i kreativnih industrija.

Prvi međunarodni kongres i izložba ODRŽIVA ARHITEKTURA – ENERGETSKA EFIKASNOST uvršten je u Program obuke kontinuiranog profesionalnog usavršavanja Inženjerske komore Srbije, koja će shodno ovom programu vrednovati Kongres i učesnicima dodeljivati bodove za stručno napredovanje.

Kongres će, putem vebinara, imati priliku da vidi preko 3000 arhitekti, građevinskih, elektro i mašinskih inženjera, specijalista termotehnike i svih ostalih oblasti koje se odnose na ekološki održiv razvoj.





— 10.09.2017

„Racionalna upotreba goriva u domaćinstvu“

„Gorivo stvara toplotu kad sagoreva...

Gorivo je za nas nasušna potreba i neoprostiv je greh upotrebljavati ga neracionalno...“


Ovaj tekst deluje pomalo naivno ali i veoma poučno – to su uvodne reči priručnika „Racionalna upotreba goriva u domaćinstvu“, koji je davno izdao Zavod za toplotnu privredu Ministarstva narodne privrede Srbije 1943. godine!

Uz upoznavanje sa savremenim nastojanjima da se energija goriva koristi što razumnije - nije naodmet pogledati kako se istom cilju prilazilo pre 70 godina...

Sami procenite koliko se toga promenilo od tih vremena!


PDF

— 04.10.2016.

Свечано пуштена у рад „Биоелектра“ - гасна електрана на бази биомасе

Свечано пуштена у рад „Биоелектра“ - гасна
електрана на бази биомасе

Министар рударства и енергетике Републике Србије Александар Антић је, у банатском селу Ботош, свечано пустио у рад гасну електрану на бази биомасе, компаније „Биоелектра доо“. Свечаности под мотом „Зелена синергија“, присуствовали су и Њ.Е. Хендрик Г.К. ван ден Дол (Hendrik G.C. van den Dool), амбасадор Краљевине Холандије, Маја Матејић, представница Програма Уједињених нација за развој (UNDP), Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке (Erste Bank), холандски партнери и бројне друге званице.

 Свечано пуштена у рад „Биоелектра“ - гасна електрана на бази биомасе

  • Овај веома значајан пројекат представља смерницу и пример у ком правцу Србија треба да развија енергетски сектор, али и какав однос наша држава и друштво треба да имају према ресурсима који су нам на располагању. Немамо природне залихе гаса или нафте, али имамо квалитетно земљиште и вредне и паметне људе, што је најважније. Тај капитал треба да употребимо уз помоћ најсавременије технологије и искористимо изворе обновљиве енергије, нагласио је министар Антић и додао да ће Србија наставити да улаже у зелену енергију.

 Свечано пуштена у рад „Биоелектра“ - гасна електрана на бази биомасе

Бранислав Поморишки, директор „Биоелектра доо“, рекао је да, гледано по мегаватима и по финансијском обиму инвестиције, „Биоелектра“ није изразито велики произвођач зелене струје.

  • Мерено према пословном потенцијалу који носе постројења на бази биомасе, ми смо веома озбиљан енергетски објекат, јер захваљујући својим секундарним производима, отварамо перспективу за брз и директан бољитак многобројним кооперантима и широј локалној заједници. Наш примарни производ је зелена синергија села и ми смо на то поносни. То су најпре препознали и подржали - наша Влада, Влада Холандије и Програм Уједињених нација за развој, а потом холандска компанија Хост (Host) и Ерсте банка, на чему смо им свима захвални, нагласио је Поморишки.

 Свечано пуштена у рад „Биоелектра“ - гасна електрана на бази биомасе

Предузеће „Биоелектра” из Ботоша изградило је погон за производњу електричне и топлотне енергије из биогаса на бази биомасе различитог порекла, а инвестиција која је у првој фази вредна око 2,5 милиона евра, препозната је као изузетно значајан подухват који је финансиран кредитом Ерсте банке у износу од 1,2 милиона евра, а потом је добио и подршку холандске владе у виду бесповратне субвенције од 688.000 евра. Пројекат је недавно добио и подршку од 275 хиљада долара из средстава обезбеђених у оквиру пројекта „Смањење баријера за убрзани развој тржишта биомасе у Србији”, који финансира Глобални фонд за заштиту животне средине, а спроводи UNDP у партнерству са Министарством рударства и енергетике.

  • Поред владања финансијама, пројектно финансирање обновљивих извора енергије захтева и специфична техничка знања. Ерсте банка, са уложених скоро 60 милиона евра у ове пројекте, игра важну улогу не само финансијера, већ и саветодавца, и представља апсолутног тржишног лидера у сегменту обновљивих извора енергије. Финансирање оваквих пројеката је наше стратешко опредељење, јер они обезбеђују одрживу будућност за наше клијенте, запослене и заједницу”, изјавио је Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке.

 Свечано пуштена у рад „Биоелектра“ - гасна електрана на бази биомасе

Електрана је предвиђена да ради и „расте“ у три фазе, од којих је свака фаза пројектована са капацитетом од 600 киловата. Одатле и реално очекивање да ће годишња производња електричне енергије по свакој фази износити око пет милиона киловат-сати годишње. Дакле, укупна снага електране, по реализације треће фазе је 1,8 мегавата, а очекивана производња око 15 милиона киловат-сати годишње.

 Свечано пуштена у рад „Биоелектра“ - гасна електрана на бази биомасе

Електрана као примарни производ даје електричну енергију коју ће преузимати ЕПС. Секундарни производи су висококвалитетна органска ђубрива и топлотна енергија. Цена такве енергије биће осетно нижа од постојеће. Тим поводом је већ потписано писмо о намерама са локалном самоуправом.



— 06.10.2016.

ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ – ПЕРСПЕКТИВЕ И ИЗАЗОВИ

Поштовани,

Привредна комора Београда у сарадњи са  Секретаријатом  за енергетику града Београда, позивају Вас на Конференцију,

                                 ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ – ПЕРСПЕКТИВЕ  И ИЗАЗОВИ

Конференција ће се одржати у четвртак 13. октобра 2016. године са почетком у 13.30 часова  у Хали 1A (плава сала)  Београдског сајма, Булевар војводе Мишића 14, Београд за време одржавања 12. Међународног сајма енергетике. Приликом online registracije сви посетиоци добијају бесплатну улазницуУлазницу треба одштампати и показати приликом уласка на Сајам (не важи за паркинг). 

Циљ конференције је да укаже на потенцијале и значај коришћења обновљивих извора енергије, врсте подстицаја које држава даје произвођачима електричне енергије из ОИЕ, као и њихов утицај на животну средину.

Молимо Вас да своје присуство потврдите путем prijave 

За све додатне информације контакт особа је Маја Драгутиновић, Удружење индустрије Привредне коморе Београда. Тел: 011/2641-355 lok. 159;  мејл адреса: majad@kombeg.org.rs

Срдачан поздрав,

Маја Драгутиновић
Саветник
Центар за екологију

Привредна комора Београда
Кнеза Милоша 12, 11000 Београд
тел: (381 11) 2641 355/159
факс: (381 11) 3618 003

e-mail: majad@kombeg.org.rs
web: www.kombeg.org.rs


PDF

— 23.09.2016.

Konferencija: „Korišćenje biomase u energetske svrhe - put ka uspešnijem poslovanju“

Poštovana/i,

Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo na Konferenciju: „Korišćenje biomase u energetske svrhe - put ka uspešnijem poslovanju“, koju organizuju Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ), Ambasada Slovačke u Srbiji  i Privredna komora Srbije,  uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije.

Konferencija će biti održana u okviru Međunarodnog sajma energetike 13. oktobra 2016. godine, u svečanoj sali upravne zgrade Beogradskog sajma, Bulevar vojvode Mišića 14, Beograd, sa početkom u 10:00 časova.

U prilogu Vam dostavljamo Pozivno pismo, Program konferencije, kao i poziv za poslovnu posetu Sajma energetike i Ecofaira.

 

Molim Vas da svoje učešće potvrdite najkasnije do 11.10.2016.g. na e-mail: energetika@pks.rs . Broj mesta je ograničen.

 

Vazna napomena:

Ulaz na Konferenciju je besplatan. Učesnici konferencije koji žele da obiđu izložbeni deo sajma, treba da se registruju na web portalu Beogradskog sajma na linku http://energetika-ekologija2016.talkb2b.net/members/register  i dobiće putem e-maila besplatnu ulaznicu, koju treba da odstampaju i sa kojom ulaze na Sajam. Ulaznica ne vazi za parking koji se naplaćuje 100 din/satu.

 

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na sledeće kontakt adrese:

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Dragan Stefanović, koordinator jedinice za podršku projektima biomase, e meil: drаgan.stefanovic@undp.org, ili

Privredna komora Srbije, Vera Ražnatović, samostalni savetnik u Udruženju za energetiku i energetsko rudarstvo, telefon: 011/3300-995 ili e meil:  verа.raznatovic@pks.rs.

Srdačan pozdrav,

 

Sektor industrije


Miroslav Lutovac
Direktor Sektora

Т: +381 11 41 49 439
М: +381 66 875 1108 
Е: miroslav.lutovac@pks.rs
Resavska 15 | 11000 Beograd | pks.rs

 


PDF

— 19.05.2016

Balkan ne može bez termoelektrana

Balkan ne može bez termoelektrana


Srbija nema alternativu sagorevanju uglja da bi se dobila električna energija, ali smo spremni da u tome dostignemo evropske standarde, a struja iz termoelektrana je ne samo potrebna već i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore kao i Makedonije i Republike Srpske, poručeno je sa regionalne stručne konferencije „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike danas organizovali internet portal Balkanmagazin i Business and economy center.

Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane? Na ovo teško, ali veoma aktuelno pitanje odgovori su različiti. Od onih koji, poput nevladinih organizacija, kažu „Ne“ zbog velikog zagađenja životne sredine koje uzrokuju, preko tela Evropske unije, koja insistira na primeni ekoloških direktiva, koje se odnose na termoelektrane - pre svega direktive o velikim ložištima i industrijskim emisijama gasova i kažu, u najboljem slučaju, „Možda“, ako dovedete svoje termoelektrane na nivo evropskih ekoloških standarda. Elektroenetgetičari, predstavnici elektroprivreda, ali i političari, predstavnici vlada kažu „Da“, jer proizvodnja električne energije iz uglja čini 55 odsto ukupne proizvodnje u jugoistočnoj Evropi, a u Srbiji je taj procenat čak 70 odsto. Osim toga, Srbija od prirodnih resursa za električnu energiju ima samo vodu i ugalj, koji čini 99 odsto zaliha energenata Srbije, pa je očigledno da elektroenergetska nezavinsost i bezbednost zavise prevashodno od proizvodnje struje uz uglja.

Na konferenciji „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike organizovali internet portal Balkanmagazin i Business and economy center na ovo pitanje pokušali su da daju odgovor ministar energetike u tehničkoj vladi Aleksandar Antić, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavnici Energetske zajednice JIE, elektroprivreda Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda kao i stručnjaci i predstavnici akademske javnosti.

BM-konferencija-TE

Vlada Republike Srbije usvojila je strategiju razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, baš kako bi pokušala da odgovori na neka od ovih pitanja. Kako je ocenio ministar energetike Aleksandar Antić, u poslednje dve godine usvojen je i novi zakon o energetici, koji je sasvim implementirao regulativu EU, tzv. Treći energetski paket.

„Treba sagledati realnost da je 99 odsto rezervi energenata u Srbiji ugalja i da se 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja. S druge strane mi proizvodimo 38 teravat sati električne energije godišnje a 70 odsto od toga iz uglja, zbog čega nismo srećni. Moramo da sagledamo kako da umanjimo negativne efekte toga. Ali, takođe, treba da sagledamo i okruženje i realnost. Nema puno elemenata za tezu da Srbija ili Zapadni Balkan učestvuju u lokalnom ili globalnom zagađenju“, istakao je Antić, komentarišući da, na primer, Poljska iz uglja proizvedi godišnje četiri puta više struje od ukupne proizvodnje električe energije u Srbiji.

Antić je istakao da je EPS već uložio 200 miliona evra u elektrofiltere u termoelektranama i da će 13 termoelektrana, za koje je planu da ostanu biti oslobođene praškastog zagađenja, a radi se uveliko i na odsumporavanju u TE Kostolac i smanjenju nitratnih oksida u četiri bloka u termoelektranama.

aleksandar-antic

“Do 2023. godine u svim blokovima većim od 300 megavata dostići ćemo standarde EU. Da bi se to postiglo biće uloženo još 700 miliona evra“, najavio je Antić dodajući da se, istovremeno, radi i na povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, ali i da veliki potencijal leži u energetskoj efikasnosti.

„Mi nemamo alternativu tome da ugalj sagorimo za dobijanje električne energije ali smo spremni da u tome dostignemo evropske standarde“, zaključio je Antić.

Na isto pitanje, da li su Zapadnom Balkanu potrebne termoelektrane, ekspert za životnu sredinu Energetske zajednice (EZ) Jugoistočne Evrope Peter Vajda odgovara sa – možda.

Peter-Vajda

„Sa sadašnjim emisijama gasova termoelektrane bi trebalo pre da budu van energetskog miksa na Zapadnom Balkanu nego da budu kičma proizvodnje električne energije. Diskusija o termoelektranama često se svodi na troškove, što je i očekivano. Ali se ne uzimaju u obzir eksterni troškovi, koje termoelektrane prave u vidu narušenog zdravlja, prerane smrtnosti, uništavanje vazduha, poljoprivrede... Kinezi danas bukvalno kupuju čist vazduh u kanisterima. A oni koji nemaju novac za to plaćaju svojim zdravljem“, poručuje Vajda ističući da je 2013. godine EZ uradila studiju koja pokazuje da je novčani efekat primene ekoloških standarda EU 15 puta veći od troškova za njihovu primenu.

Već od 1.januara 2018. godine počinje sa primenom EU regulativa, koja se odnosi na emisije gasova - što je u energetici već sutra.

On je ukazao i na efekte klimatskih promena, koje je i Srbija osetila na sebi tokom poplava 2014. godine.

Vesna Mitrović, načelnik odeljenja za zaštitu prirodnih resursa u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine podsetila je da Srbiju očekuje otvaranje poglavlja 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Vesna-Mitrovic

„Imamo obavezu da implementiramo regulativu EU. Čeka nas veliki posao,“ napomenula je Vesna Mitrović.

Pitanja rada termoelektrana je pitanje rada celog elektroenergetskog sektora, jer je 60 odsto instalisanih kapaciteta u JIE na ugalj. Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju EPS-a, gledajući primere iz okruženja, zaključuje da svaka zemlja uvažava resurse koje ima. Tako Poljska 92 odsto električne energije dobija iz uglja, Grčka 53 odsto, dok recimo, Francuska proizvodi svega četiri odsto, jer gro struje u toj zemlji prave nuklearke, a Norveška čak 92 odsto struje dobija iz hidroizvora.

Aleksandar-Jakovljevic

„U energetici investicije traju dugo i brze promene su nemoguće. Svesni smo šta treba da uradimo da bi proizvodnja uglja mogla da nastavi da radi. Kada su termoelektrane u SFRJ pravljene nije bilo strogih ekoloških standarda, oni su nastali u Evropi tek devedesetih. Uprkos tome mi smo po obimu emisija gasova daleko ispod Nemačke ili Poljske. Čak nismo ni uporedivi. Ipak, da bi ispunili sve preuzete obaveze u zaštiti životne sredine mi planiramo ulaganja od ukupno milijardu evra, pre svega u termoelektrane i to najviše u zaštitu vazduha“, rekao je Jakovljević, ukazujući i da su sve druge zemlje pre primena ovih mera imale daleko veće emisije gasove.

Planovi EPS-a su da se do 2026. godine emisija sumpordioksida smanji za 92 odsto, oksida azota za 46 odsto, a emisija praškastih čestica za 84 odsto.

Uz sve moguće alternative, računajući i nuklearnu i hidro energiju i energetsku efikasnost, pa čak i uvoz Jakovljević je ocenio da će „uz implementaciju svih mera za zaštitu životne sredine u narednom periodu sektoru ugalj ostati osnova elektroenetgetskog sektora Srbije“.

Slična rsprava vodi se i u Crnoj Gori, gde su u toku pripreme za izgradnju drugog bloka termoelektrane u Pljevljima. Pored dve hidroelektrane, ova TE proizvodi u proseku oko 40 odsto električne energije u Crnoj Gori. Ivan Mrvaljević, član tima EPCG u projektu izgradnje drugog bloka TE Pljevlja istakao je da je energetska nezavisnost glavni razlog zašto se ulazi u ovaj projekat. Novi blok će, takođe, obezbediti i bolju snabdevenost potrošača, ali i mogućnost izvoza struje u Italiju preko podmorskog kabla koji se postavlja.

Ivan-Mrvaljevic

Ponuda najboljeg ponuđača, češke Škode Praha za izgradnju bloka instalisane snage od 254 megavata je 338,5 miliona evra, a Mrvaljević ističe da ukupni troškovi finansiranja treba da budu oko 450 miliona evra, za šta bi se mogao obezbediti kredit od Češke eksportne banke. U izradi je studija izvodljivosti, od koje će i zavisiti sudbina projekta, mada, kako Mrvaljević ističe, sa sadašnjim cenama električne energije to će biti težak posao.

„Nije moguće samo kroz studiju izvodljivosti utvrditi značaj TE Plevlja za Crnu Goru. Termoelektrana je ne samo potrebna već i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore“, poručio je Mrvaljević, ističući da bi povezivanjem grada Pljevalja na daljinsko grejanje, koje bi obezbedio novi blok čak bila popravljena ekološka situacija, pošto su individualna domaćinstva, koja se greju na ugalj, nejveći zagađivači vazduha.

Sličan projekat već četiri godine sprovodi grad Beograd, koji prema rečima Jasmine Madžgalj iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, radi na gašenju individualnih kotlarnica i povezivanju na sistem daljinskog grejanja.

Jasmina-Madzgalj

Govoreći o termokpacitetima i zahtevu NVO za gašenjem termoelektrana Madžgalj je kategorična: „Sve i da imamo sredstva i tehničke uslove treba mnogo vremena da se termoeletrane pogase i pređe na alternativne izvore energije. Ako bi se to uradilo u kratkom roku sav standard bi se urušio, jer ne bi bilo električne energije. Ovo treba posmatrati na duži rok, u kratkom roku to je nemoguće.“

Jedna od alternativa uglju o kojoj se možda i ne razmišlja dovoljno je nuklearna energija. Doduše još uvek je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ali i sama cena izgradnje nuklearke čini je nemogućom za Srbiju, pošto izgradnja manje nuklearke, kao što je Krško, košta 4,5 milijarde evra. Ilija Plećaš, predsednik NO JP Nuklearni objekti Srbije dugogodišnji je zagovornik nuklearne energije za koju tvrdi da manje zagađuje nego termoelektrane.

Ilija-Plecas

„Ugalj, nafta i gas će jednom nestati. Sunčeva energija neće moći da nadomesti taj nedostatak . U narednih 25 godina Kina će trošiti pet puta više energije nego ostatak sveta zajedno. Ako do 2025. ili 2030. godine budemo morali da zatvorimo termoelektrane jedina alternativa biće nuklearna energija“, poručio je Plećaš.

Prema rečima profesora Mašinskog fakulteta Aleksandra Jovovića treba istaći to da je Srbija usvojila već neka važna dokumenta, sa namerom da energetski sektor bude efikasniji, kao i to da je u termoelektranama već dosta urađeno na poboljšanju ekološke situacije.

Aleksandar-Jovovic

„Pred Srbijom je izazov, čekaju nas pregovori u okviru poglavlja 27. Neki smatraju da smo spremni za ovo. Ali, pitanje je da li je naš mentalitet spreman na primenu tehnologija koje su potrebne da se ispune standardi, uz velike troškove koje oni vuku. Veći problem je što ne postoji nacionalna strategija razvoja privrede, koja bi odgovorila kako će privreda izgledati za 20 godina, kako bi se uopšte znalo koliko i kakva energija će nam biti potrebna. Zato se ne mogu postaviti ni temelji borbe protiv klimatskih promena, ni zaštite životne sredine“, upozorio je Jovović.



— 20.05.2016

Gašenje termoelektrana na Balkanu ravno ekonomskom samoubistvu - preuzeto sa Balkan Magazin-a

Gašenje termoelektrana na Balkanu ravno ekonomskom samoubistvu


Dok Evropa odvaja koncepte rasta privrede i planiranje potrošnje energije Srbija to ne čini. Odricanje od uglja u postojećim ekonomskim uslovima, a bez realnih alternativa, ravno je ekonomskom samoubistvu. Srbija zalaže za održivo korišćenje uglja i smanjenje emisije štetnih materija. Kada Evropa kritikuje zemlje regiona zbog zagađenja zaboravlja da uporedi instalisani kapaciteti na Balkanu sa onim u EU, jer bi se tako pokazalo da ovdašnje zemlje trpe veće zagađenje iz razvijenih zemalja, čulo se u diskusiji na regionalnoj stručnoj konferenciji „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike danas organizovali internet portal Balkanmagazin i Business and economy center.

Pritisak koji Srbija ima od EU preko Energetske zajednice Jugoistočne Evrope za smanjenje zagađenja je koristan, jer može da nas natera da ispunimo sve standarde bolje zaštite životne sredine. S druge strane, kada se govori o ovoj temi, uvek se preuveličava uticaj termokapaciteta na zdravlje stanovništva i to, najčešće, na način koji je lobistički za određene krugove. A Srbija mora da koristi resurse koje ima jer nema drugih,“ rekao je Miroslav Spasojević, stručnjak za ekologiju i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike u diskusiji na regionalnoj stručnoj konferenciji „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike danas organizovali internet portal Balkanmagazin i Business and economy center.

Naglašavajući da Evropa odvaja koncepte rasta privrede i planiranje potrošnje energije, a da Srbija to ne čini Spasojević je kao najveći resurs za uštedu energije naveo poboljšanje energetske efikasnosti.

Miroslav-Spasojevic

Podsećajući je da je američki federalni sud nedavno odlučio da su američka vlada i tamošnje energetske kompanije krive za klimatske promene Spasojević je isakao da će to omogućiti da, praktično, svako može da tuži državu za probleme nastale usled zagađenja.

Ističući da se pod obnovljivim izvorimna često ne podrazumevaju hidroelektrane predsednik Nadzornog odbiora EPS-a Aleksandar Gajić je naglasio da one to jesu i dodao da je dobro što se u EPS-u shvata da se moraju revitalizovati hidroelektrane i termokapaciteti uz povećanje njihove snage.

Aleksandar-Gajic

„Sadašnja niska cena električne energije u Evropi neće dugo trajati. A kada struja počne da poskupljuje, naročito kada poskupi i nafta na svetskom tržištu, ponovo će biti isplativo graditi velike termo i hidrokapacitete,“ rekao je Gajić.

Objašnjavajući da su termoelektrane Republici Srpskoj neophodne zbog sigurnosti snabdevanja potrošača, kako u RS tako i u regionu, tehnički direktor Elektroprivrede Republike Srpske Maksim Skoko je rekao: „Osnovno pitanje treba da bude kakve nam termoelektrane trebaju. U svim zemljama regiona termokapaciteti su građeni 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kada regulativa u ekologiji nije bila stroga kao danas, ili je nije ni bilo. U EPRS je urađena strategija nacionalnog plana, koja predviđa ulaganja u smanjenje emisije štetnih metrija i izgradnju novih kapaciteta. Uložoli smo do sada oko 100 miliona evra u poboljšanje zaštite životne sredine i odsumporavanje u TE Ugljevik, kao i u projekte za smanjenje emisije čvrstih čestica i azotnih jedninjenja. Mislimo da ćemo za dve-tri godine ponovo moći da govorimo o isplativosti investiranje u velike termo kapacitete.“

Maksim-Skoko

Svetomir Maksimović, direktor sektora za proizvodnju, preradu i transport uglja i otkrivki u EPS-u je, kao primer kako zemlje štite svoju energetsku bezbednost i koriste raspoložive resure, uprkos velikim pritiscima koje trpe od protivnika termoelektrana naveo Poljsku, koja u Evropi, posle Nemačke, najviše električne energije dobija iz uglja.

„U Poljskoj imaju jasan stav da zaštitom prava na korišćenje uglja kao sirovine za proizvodnju struje brane nacionalni interes i organizovani su na svim nivoima. Ni mi ne mislimo da je spaljivanje uglja najbolje i najmodernije rešenje ali, treba sagledati realnost. Zato ne treba biti sudija, jer svako ima svoju muku i mora da preživi. Naše je da branimo sopstvene interese a, pri tome, ne smemo da zaboravimo ni ekonomske i socijalne aspekte eventualnog zatvaranja termoelektrana. Samo u Srbiji na iskopavanju uglja za TE radi oko 15.000 ljudi. Treba voditi računa io njihovoj sudbini ali, i sudbini svih onih čije kompanije rade za TE,“ rekao je direktor Maksimović.

Svetomir-Maksimovic

Ovaj stručnjak EPS-a je upozorio da je veliki biznis ušao u ekologiju i da se tim imenom često pokrivaju interesi koji se kriju iza plasmana i prodaje novih tehnologija.

Dejan Boškovski, generalni direktor Elektrane na Makedonija (ELEM) je istakao da predstavnici njegove kompanije godinama ubeđuju vlast kako ovi naši prostori nisu toliko bogati da bi platili sve zahteve koji dolaze po pitanju smanjenja zagađenja i zatvaranja TE.

„Ako nastavimo da radimo kao što smo radili poslenjih godina bojim se da će od regionalnih elektroprivreda ostati samo prenosne mreže. Svi imaju probleme sa obezbeđivanjem potrebnih količina struje i zahtevima za zaštitu okoline, a suština je da se nađe sredina. A to je cena. Zašto su, na primer, banke zainteresovane da finansiraju OIE a nisu konvencionalne izvore? Naravno, zbog cene, po kojoj firme iz sektora OIE prodaju svoju struju. Mi u Makedoniji nemamo dovoljno kvalitetnog uglja, pa smo radili studiju koja je pokazala da naša elektrana Oslomej može da bude rentabilna i sa uvozonom sirovimom,“ rekao je Boškovski.

Dejan-Boskovski

Prvi čovek ELEM-a smatra da treba napraviti ozbiljnu kalkulaciju kako vratiti investicije, a jedan od načina je da se iskoriste sredstva EU za odsumporavanje i detoks.

„Druga važna stvar je da vlade zemalja u pregovorima sa EU budu dovoljno uporne i vešte da obezbede da sadašnji kapaciteti mogu da rade još 20 do 30 godina. Poseban problem predstavlja to što je zbog forsiranja tehnologije za OIE praktično obustavljen razvoj tehnologije za termoelektrane,“ rekao je direktor Boškovski.

Vesna Mitrović, načelnik Odeljenja za zaštitu prirodnih resursa Sektora za zaštitu životne sredine u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Srbije je, govoreći o tome da termoelektrane imaju negativan uticaj na životnu sredinu istakla da se Srbija zalaže za održivo korišćenje uglja i smanjenje emisije štetnih materija. Mitrovićeva je podsetila da je nacionalni cilj Srbije da značajno smanji zagađenbje iz TE do 2018. godine.

Vesna-Mitrovic

Peter Vajda, ekspert za životnu sredinu Energetske zajednice Jugoistočne Evrope rekao je da se energetska tranzicija dešava u čitavoj Evropi i da se svuda traga za ciljevima, pri čemu se svi rukovode troškovima. Vajda je napomenuo da sve zemlje članice Energetske zajednice nastoje da prilagode svoje energetsk sisteme aktuelnim standardima i kao dobru stvar istakao da sve te zemlje prepoznaju da je to neophodno.

Peter-Vajda

“Realnost je da svi termnokapaciteti ispuštaju nezdrave materije, što podrazumeva da se mora raditi na smanjenju zagađenja koja oni prouzrokuju. Finansije jesu problem svuda, ali je neophodno investirati u nove tehnologije, kako bi se smanjili eksterni troškovi, koji podrazumevaju čišćenje vazduha, vode, zemljišta, brigu za zdravlje ljudi i njihovo lečenje,” rekao je Vajda.

Važno je, rekao je Mihailo Gavrić, jedan od bivših rukovodilaca EPS, da se javnost o potencijalnim štetama od emisije različitih materija obavetsi na pravi način i istinito.

Mihailo-Gavric

“Kada Evropa kritikuje zemlje regiona zbog zagađenja zaboravlja pri tom kako se Zemlja okreće jer, zagađenje iz naših TE odlazi na Istok, a ne na Zapad. Zaboravljaju, takođe, i da uporede instalisane kapacitete na Balkanu i one u EU, jer bi se tako pokazalo da ovdašnje zemlje trpe veće zagađenje iz razvijenih zemalja,” rekao je Gavrić.

Gavrić je još istakao da je EPS na 13 od 14 svojih termnokapaciteta ugradio najsavremenije filtere za prečišćavanje praškastihmaterija tako da “građani Srbije koji žive pored termoelektrana ne dišu ništa manje čist vazduh nego neko od građana EU pored čijeg grada postoji TE”.

Konsultant Olivera Matić Brbora, istakla je da je osnovni problem što se zdravstveni aspekt rada termnoeletrana posmatra isključivo kao šteta i to iz ugla stare tehnologije.

Olivera-Matic

“Ne kaže se, pri tom, da je ta tehnologija mnogo unapređena i da je mnogo uloženo u poboljšanje stanja. S druge strane, ne govori se o pozitivnim ekonomskim i društvenim aspektima gradnje velikih termokapaciteta. Ne može se sve podrediti ulasku u EU, pogotovo ne razvoj zemlje, jer energetika može brzo da obezbedi ekonomski rats. Zato je odricanje od uglja u postojećim ekonomskim uslovima, a bez realnih alternativa, ravno ekonomskom samoubistvu. Razvoj OIE ne može da zameni gašenje velikih termokapaciteta na Zapadnom Balkanu, a ugalj sa novim tehnologijama u proizvodnji struje predstavlja veliki ekonomski potencijal. Gradnja velikih termokapaciteta donosi velike koristi celokupnoj privredi jedne zemlje, od čega se značajno puni budžet, iz koga zemlja može da finansira i sanacije šteta koje su eventualno nastale. Zato je zahtev za prestanak korišćenja termoelektrana odricanje od razvoja, “naglasila je Brbora.

Načelnik Odeljenja za integrisane dozvole u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Srbije, Nada Lukačević je naglasila da će Srbija tokom pregovora o otvaranju Poglavlja 27 u razgovorima o pristupanju EU pregovarati za svako termoenergetsko postrojenje, kako bi se postigli što povoljniji uslovi za produžetak njihovog rada.

Nada-Lukacevic

Dr Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta je istakao da bi i Srbija više gradila da je u boljoj ekonomskoj situaciji.

Aleksandar-Jovovic

“Energiju iz termokapaciteta ne treba posmatrati kao izdvojen resurs jer će i njena cena i isplativost ulaganja u ovaj sektor zavisiti od kretanja cena i kvaliteta drugih energenata, pa i efikasnosti sistema daljinskog grejanja, kvaliteta goriva i slično,” ukazao je Jovović.



— 11.11.2015.

CITI-SENSE upitnik

Postovane kolege,

Institut Vinca je partner na FP7 CITI-SENSE projektu (2012-2016).

Molim vas posetite web portal http://belgrade.citi-sense.eu/ i popunite
upitnik o kvalitetu vazduha u Beogradu.

Ukoliko ste zainteresovani možete da:

- učestvujete u kreiranju mape o subjektivnoj osećaju zagađenja u Beogradu
korišćenjem aplikacije AirCity.

- se prijavite se da učesvujete u kampanjama personalane izloženosti na
zagađivače koje ćemo uskoro početi da realizujemo.

Osnovne informacije o studiji aerozagadjenja u Beogradu su prikazane na
portalu http://belgrade.citi-sense.eu/. Više infromacija o CITI-SENSE
projektu možete naći http://www.citi-sense.eu/  i
http://co.citi-sense.eu/.


— 9.11.2015.

Prezentacija novog sajta

Drage kolege,

Od utorka 10. Novembra, skakodnevno, u računarskom centru, vršićemo prezentaciju veb sajta i obuku zaposlenih za korisnički panel.

Hvala i čekamo Vas!